Увиђајући потребу за што стручнијим кадром у области физичке културе (фискултуре) Влада Федеративне Народне Републике Југославије донела је 16.7.1946. „Уредбу о Државном институту за фискултуру (ДИФ)“, којом је укинута Школа за телесно васпитање, а основан Државни институт за фискултуру.

   Овом Уредбом Државни институт за фискултуру је основан као "Висока стручна школа опште државног значаја, чији је задатак да спрема високо квалификоване фискултурне руководиоце и наставнике". Одређено је да студије трају три године, а већ две године касније 1948, студије су продужене на четири године, чиме се ова Школа равноправно сврстала међу остале високошколске организације.

16.7.1946: „Уредба о Државном институту за фискултуру (ДИФ)“

   Почев од школске 1951/52. промењено је име Државног института за фискултуру у Институт за физичку културу, у складу са постојећим друштвено-политичким и административним променама у започетом процесу "одумирања државе". Осим промене имена све обавезе, задаци, организација и функција Школе остали су исти.

   Народна Скупштина Народне Републике Србије, 12. 10. 1956. донела је Закон о Високој школи за физичко васпитање, чиме је изједначен положај студената ове Школе са статусом студената осталих факултета Београдског универзитета следећом законском одредбом: „Дипломе које издаје Висока Школа имају исту вредност као и дипломе којe издају факултети Универзитета“.
   Висока школа за физичко васпитање примљена је у Београдски универзитет 6. 1. 1963, чиме је одато признање овој институцији за укупна остварења у образовању, васпитању и научном раду. На тај начин признато је да је достигла ниво и ранг осталих факултета Београдског универзитета.
   Од школске 1964/65. започеле су Последипломске студије прве генерације, која је имала шеснаест студената.
   Први докторат из области наука физичке културе одбранио је професор Никола Курелић, наставник ове Школе, маја 1965. на Академији у Варшави и тако постао први доктор наука у овој области на Факултету и у Југославији.
   Септембра 1968, после тридесет година рада у згради бившег Соколског дома Соколског друштва Београд-матица, Школа се преселила у нову зграду у Кошутњаку.

   Скупштина Социјалистичке Републике Србије донела је Закон о Факултету за физичко васпитање 11. 12. 1968, у коме је наведено да Висока школа за физичко васпитање у Београду наставља са радом као Факултет за физичко васпитање.
      Награђени су напори и остварена дугогодишња настојања наставника, студената и радника ове Школе да својим радом и постигнутим резултатима достигну ниво факултета, као највише универзитетске наставно-научне институције. Од 11. 12. 1985. овај датум се прославља као Дан Факултета.

11.12.1968: „Закон о Факултету за физичко васпитање“

   Уз постојећи наставно-научни рад на Факултету су отварани нови облици школовања стручних кадрова за потребе спорта и спортске рекреације, као и друге организационе јединице:

1. Двогодишњи студиј више стручне спреме, почев од школске 1974/75.

2. Центар за школовање кадрова нижих звања, који је школовао аматерски кадар за потребе спорта и спортске рекреације,

3. Центар за физичко васпитање студената на Београдском универзитету, основан на Факултету 1969, који је реализовао наставу физичког васпитања на свим факултетима Универзитета у Београду,

4. Центар за школски спорт, основан на Факултету почетком 1978, који је пружао стручну помоћ Савезу Олимпијских спортских игара школске омладине Србије,

5. Музеј физичке културе основан првих година рада нашег Факултета после Другог светског рата, који је после смрти проф. Боривоја Јовановића, професора Историје физичке културе трансформисан у Музејску збирку историје физичке културе. Почетком 1979. Музејска збирка историје физичке културе прерасла је, уз финансијску помоћ Републичке заједнице физичке културе Србије и Комисије за историју, архив и музеј историје физичке културе, у Музеј физичке културе Србије.

   Факултет за физичко васпитање променио је име у Факултет за физичку културу 1987, да би новим именом обухватио укупну делатност Факултета, у свим сегментима физичке културе (физичком васпитању, спорту, спортској рекреацији).

   У току 1990. извршена је промена имена Факултета у Факултет физичке културе (ФФК), који ће се задржати пуних десет година. У овом периоду су започеле интензивне активности на пољу реформи факултета, пре свега структуре студија, а тиме и наставних планова и програма. «Комисија за реформу» је исцрпно радила и изнедрила нови наставни план и програм четворогодишњег студија који је на крају декаде усвојен. Почетак "деведесетих" обележило је и интензивно унапређење научноистраживачког рада, оформљена је Методичко-истраживачка лабораторија, Факултет је преузео издавање "Физичке културе", "оживео" је "Годишњак". Присутно је било перманентно ангажовање Факултета на битним законским документима (Закон о физичкој култури, Закон о основној школи, Закон о средњој школи, Закон о Универзитету). Са циљем развоја физичког васпитања и спорта на Универзитету, на Факултету је формирана Универзитетска катедра за физичко васпитање студената Београдског универзитета.

   У мају 1990. потписан је уговор о изградњи отворених терена Факултета. Јуна 1997. постављен је камен темељац мултифункционалне сале Факултета.

   "Деведесете" је обележило и студирање великог броја грчких студената на нашем факултету. Многи од њих и данас показују приврженост Факултету, што потврђује и постојање удружења грчких студената нашег факултета «ДИФ 80». Ово удружење је у контакту са многим студентима из Србије и неколико пута су организовано посетили Факултет. Током деведестих година прошлог века на Факултет је дошао и велики број студената из ратом захваћених делова СФРЈ, пре свега из Хрватске и Босне и Херцеговине.

   У свом осамдесетогодишњем трајању Факултет је пролазио кроз различите развојне фазе, мењајући године студија, наставне програме и имена да би данас постао институција вредна дивљења и поштовања.